| |
|
|
5. novembar 2009.
|
Srbija ima finansijsku stabilnost |
Optimistično je to što je konstatovano da Srbija ima potpunu finansijsku stabilnost, što znači da imamo jake devizne rezerve, odnosno istorijski najviše do sada, iznose čak 9,7 milijardi evra i veće su za milijardu i 700 miliona evra u odnosu na pre godinu dana. Štednja se potpuno vratila u banke, dakle, vraćeno je poverenje, oko 600 miliona evra su građani uložili u banke, odnosno vratili u banke u ovoj godini. I u tom smislu mi verovatno nećemo ni povlačiti ovaj novac koji nam je MMF stavio na raspolaganje, odnosno povući će se neki minimalni iznos ukoliko to Centralna banka bude mislila da je potrebno, jer nam nije potreban za devizne rezerve. Ali je važan sporazum jer smo pokazali da u Srbiji postoji makroekonomska stabilnost.
|
Gost: Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja
Voditeljka: Danica Vučenić
|
Dobro jutro, ovo je Kažiprst Radija B92, moje ime je Danica Vučenić. MMF je otišao i vratiće se u februaru. U međuvremenu nama ostajemo mi sami i problemi koje je Vlada obećala da će početi da rešava. Prema vestima koje smo čuli dogovoren je deficit od 4%, obećana je reforma penzionog sistema i smanjenje potrošnje. A kada ćemo osetiti efekte ovih planova jedno je od pitanja za gosta Kažiprsta predsednika G17 Plus, odnosno ministra ekonomije Mlađana Dinkića. Ovo ministar ekonomije je trebalo da bude na prvom mestu, ali svejedno, dobro jutro, hvala što ste ovde.
Dinkić: Dobro jutro.
B92: Pre svega ovoga da Vas pitam, juče je krizni štab, tim koji radi na prevenciji i sprečavanju svinjskog gripa najavio 3 miliona doza vakcina. Neću naravno da Vas pitam o vakcinama i njihovom efektu već o novcu, odakle će se pronaći novac, dakle, odakle će Vlada plaćati te vakcine?
Dinkić: Pa, iz budžeta kao i sve druge stvari, znači budžeta državnog, odnosno fonda zdravstvenog osiguranja.
B92: S obzirom na činjenicu da je ministar zdravlja rekao da je reč o novcu koji je u visini dva zdravstvena budžeta godišnja hoće li biti dovoljno novca za to? Ili ćemo morati...
Dinkić: Ja zaista ne znam koja je cena vakcina, ali znam da smo tri puta do sada donosili odgovarajuće odluke, još od letos, da se nabave vakcine. Izdvajali smo odgovarajuću tekuću budžetsku rezervu iz budžeta, tako da pretpostavljam da će biti dovoljno novca.
B92: Hoćete li se Vi vakcinisati?
Dinkić: Pa, ja ću poslušati savete lekara, dakle, ukoliko... ići će prvo prioriteti kao što su epidemiolozi rekli, kada dođe red na mene naravno da ću poslušati i savet ministra zdravlja i ovog tima koji vodi, ja mislim jako dobro sve vezano za ovu pandemiju. I hoću, naravno.
B92: Koliko je ova pandemija, znam da u Srbiji postoji mnogo problema, jedan od njih, evo, juče smo možda završili, možda i nismo, MMF, Statut Vojvodine je tema, tema su brojni politički... racionalizacija, otpuštanje itd., ali koliko je pandemija za Vladu prioritet? Da li postoji nekakav dogovor šta će u ovom trenutku ovih poluvanrednih zdravstvenih okolnosti biti prioritet u radu Vlade?
Dinkić: Svakako da jeste prioritet, vidite i sami po učestalosti koliko se sastaju, donose odluke, preporuke, pomažu ljudima da znaju kako da se ponašaju u slučaju pandemije, preventivno pre svega. I drugo, ako se nekome to dogodi šta treba raditi. Zaista, puno, puno se radi na tome, ja naravno nisam u to uključen, ali pratim šta se događa i zdravlje jeste na prvom mestu.
B92: Juče je MMF otišao, na konferenciji za novinare smo čuli šta je dogovoreno, nismo čuli sve detalje, nadam se da ćemo čuti tokom Kažiprsta još neke dodatne. Međutim, rekli ste juče kada ste počeli da govorite, evo, ja kao dežurni optimista da kažem nešto o ovom dogovoru. Kako kao dežurni optimista funkcionišete u okruženju koje je u suštini pesimističko, neki kažu realistično?
Dinkić: Pa, nisu bili realistični u ovom slučaju...
B92: Zašto ne?
Dinkić: Evo, recimo, pre samo dva meseca razni ljudi koji se nazivaju ekonomskim analitičarima govorili su da će pad privrednog rasta u Srbiji biti 6%. MMF je prognozirao 4%, ja sam izašao pre nekih mesec dana sa prognozom da će to biti ipak manje, da će biti 3, i onda su svi skočili na mene, kažu - ovaj nije realan, ovaj je optimista itd. Na kraju je MMF došao dve nedelje u Beograd, pogledao sve podatke i izašao sa istom prognozom, da će biti pad samo 3%. Tako da, ono što mene malo, da tako kažem, boli je da kada neko u Vladi kaže nešto što je možda pozitivnije svi ga dočekaju na nož, a onda kada MMF to potvrdi videćete kako će sada salva tih ljudi ići iza toga i reći - MMF je rekao to. Dakle, poštuju se više ti neki spoljni autoriteti nego domaći, to je nešto što mislim da nije dobro.
B92: Evo, o detaljima ćemo pričati, međutim, kada je reč o tom privrednom rastu i Ekonomski institut je rekao da je zahvaljujući US Stilu i toj jednoj peći koja je upaljena zabeležen rast.
Dinkić: Evo, to je klasično...
B92: 9. novembra će da se ugasi ta peć.
Dinkić: Znam, ali to je klasično preterivanje. To je jedan od primera...
B92: A šta je preterano?
Dinkić: Pa, nemoguće je da mislite da privreda Srbije zavisi od peći US Stila. Naravno da ona značajno utiče, utiču čak na industrijsku proizvodnju sa 5%...
B92: Pa, dobro, ali to je 1%, nije to sad bog zna kakav rast...
Dinkić: Pa, nije, 5% je porasla industrijska proizvodnja u trećem kvartalu u odnosu na drugi, što je značajno, tako da čak i ako se umanji taj efekat US Stila ne bi bilo da je toliko baš. Hoću da kažem da...
B92: Stojan Stamenković kaže da bi pad bio 1,5 da nije upaljena peć, tako je rekao čovek.
Dinkić: Ja sam posle pričao sa Stojanom Stamenkovićem. Stojan Stamenković je ozbiljan čovek, dakle, i ne mislim...
B92: Zato ga i citiram, svi se pozivamo na njegove podatke...
Dinkić: Rekao mi je baš kad je MMF odlazio - znate šta, pohvalio mi se, evo, revidiraću i ja moju projekciju, biće veći rast...
B92: A koliki bi rast bio da ne postoji US Stil, da ga apstrahujemo, da u ovoj zemlji ne postoji US Stil?
Dinkić: Utiče kada radi kompletan US Stil, utiče na indeks industrijske proizvodnje sa oko 5%, što je značajno, ali nije preovlađujuće. Drugim rečima, u međuvremenu je pokrenuta i Petrohemija i MSK koji nije radio 20 meseci. Drugo, neke fabrike poput Valjaonice bakra, aluminijuma beleže rekordne rezultate, s obzirom da su zauzele mesto na tržištu u ovoj krizi umesto nekih drugih evropskih kompanija. Dakle, kada je padala... ne zavisi sve od jedne fabrike, to bi bilo preterano, utiče dosta, utiče na izvoz US Stil više nego što utiče na sam indeks industrijske proizvodnje, s obzirom da celokupna proizvodnja maltene US Stila se izvozi. Ali US Stil neće ugasiti obe peći, nego samo će jednu, tako da sa jednom peći... Mislim da je to preterivanje da se oslonite na takav jedan podatak.
B92: Dobro, hajde da govorimo o efektima ovog sporazuma i da se zadržimo na tome... Šta je optimistično sada u ovom sporazumu?
Dinkić: Pa, optimistično je to što je konstatovano da Srbija ima potpunu finansijsku stabilnost, što znači da imamo jake devizne rezerve, odnosno istorijski najviše do sada, iznose čak 9,7 milijardi evra i veće su za milijardu i 700 miliona evra u odnosu na pre godinu dana. Štednja se potpuno vratila u banke, dakle, vraćeno je poverenje, oko 600 miliona evra su građani uložili u banke, odnosno vratili u banke u ovoj godini. I u tom smislu mi verovatno nećemo ni povlačiti ovaj novac koji nam je MMF stavio na raspolaganje, odnosno povući će se neki minimalni iznos ukoliko to Centralna banka bude mislila da je potrebno, jer nam nije potreban za devizne rezerve. Ali je važan sporazum jer smo pokazali da u Srbiji postoji makroekonomska stabilnost. Ovo je garancija da će dinar ostati stabilan i u narednom periodu, da će inflacija padati i u narednom periodu, jer je to prognoza i MMF-a. I drugo, da investitori mogu normalno da ulažu u ovu zemlju s obzirom na to da imamo stabilnost. I kada pogledate Srbiju u poređenju sa drugim zemljama, ne samo u okruženju, nego u Evropi, mi smo uspeli ove godine da imamo mnogo manji pad bruto domaćeg proizvoda od većine evropskih zemalja. Naprimer, evo, u susednoj Hrvatskoj pad je 6% bruto domaćeg proizvoda, kod nas će biti 3. Kod nas je budžetski deficit 4,5% bruto domaćeg proiuzvoda, što je visoko, ali je u Evropskoj uniji prosek 6% u ovoj godini, u Sjedinjenim državama je 12%. Dakle, Srbija je ipak uspela u međunarodnim poređenjima u ovoj krizi da relativno ima blage posledice i da relativno dobro prođe, da tako kažem. Kako smo mogli da prođemo dobro smo prošli, jer pogledajte samo koliko je Vlada palo u ovoj krizi zato što nisu mogli da se suoče sa efektima krize. Pala je rumunska Vlada, pala je Vlada bila... u Mađarskoj se promenio premijer, zatim u Letoniji... Zaista imali smo.......
B92: Mi smo najbolji.
Dinkić: Ne, nismo najbolji, ali smo bolji od drugih.
B92: Da, međutim kada jedan od efekata ovoga jesu, pomenuli ste strane investitore, međutim, kada strani investitori čitaju uslove koji postoje u Srbiji, oni će pročitati da mi imamo aranžman sa MMF-om, ali u kojoj meri će na njihovo opredeljenje da li će ovde doći uticati i lista koju ima Svetski ekonomski forum, za koju stručnjaci tvrde da se ponudi u Davosu, na kom smo mi tek na 133. mestu.. .izvinjavam se, na 93. mestu od 133 zemlje i pad za 8% po rejtingu koji nosimo.
Dinkić: Sve rejting liste utiču na odluku investitora koji ne znaju prilike u zemlji, ali je MMF-ova procena najvažnija i nju svi gledaju. Ove druge, pošto imate puno tih nezavisnih institucija koje rade rejting istraživanja, neko prati rejting nekih institucija, neko nekih drugih, ali MMF...
B92: Dobro, ovo nije makar kakva institucija.
Dinkić: Kažem, sve to utiče naravno, ali na šta utiče. Znači, oni investitori koji već znaju kako je u Srbiji oni ne gledaju te rejting liste, oni gledaju šta kaže MMF samo. Dakle ne zanimaju ih ovi spoljni analitičari koji ne žive u Srbiji, oni koji rade u Srbiji. Međutim, za neke koji ne znaju kakve su prilike u Srbiji, koji tek razmišljaju da dođu itekako su važne sve ove procene. I naravno, ja ne mislim da smo mi u sjajnom stanju, ja samo kažem da smo uspeli da preživimo bez mnogo gubitaka. To je moja procena i...
B92: A šta znači bez mnogo gubitaka za ljude koji su ostali bez posla? Znate, 63.000 preduzeća je blokirano račune, to sam juče pročitala u Blicu, 8.500 ljudi iz administracije će ostati bez posla. Šta znači dobro...?
Dinkić: Daleko više ljudi je ostalo bez posla u svim evropskim zemljama nego u Srbiji, kako god to čudno zvučalo tako je. Pogledajte, jedan broj ljudi jeste ostao bez posla...
B92: Dobro, to su i veće zemlje, mislim, pa procentualno...
Dinkić: Kad pogledate zemlje sa istim brojem stanovnika daleko veći.. ja poredim u procentima. Naprimer, stopa nezaposlenosti u Španiji je porasla na 19%, a u Srbiji je trenutno 16%, u Španiji je veća nezaposlenost nego u Srbiji.
B92: U redu, ali se postavlja tu pitanje i sa viškovima radne snage koje Vlada neguje zbog čuvanja socijalnog mira, je li tako, tako da pitanje je šta je realno u tim procenama.
Dinkić: Ja hoću da kažem da ova kriza...
B92: Ali šta je dobro......
Dinkić:... ova kriza je bila najgora moguća kriza u svetskoj ekonomskoj istoriji i mi ovakvu krizu verovatno nikad više u životu nećemo videti, jer se ona dešava verovatno jednom u sto godina. Ono što jeste dobro je da smo uspeli da prođemo krizu bez povećanja poreza, jer znate kakvi su bili strašni i pritisci, što domaćih ekonomista, što u prvom trenutku i MMF-a koji je mislio da je to dobro rešenje, pa je onda odustao.
B92: Ali Vi ste juče rekli da je veoma važan segment razgovora sa MMF-om bio, u jednoj polurečenici, srednjeročna strategija o poreskom sistemu, ako se ne varam, ne znam da li sam baš dobro prenela, srednjeročni okvir za porez... Srednjeročni okvir u vezi donošenja strategija poreske politike. Šta je taj srednjeročni okvir?
Dinkić: Tu je pre svega važno da se vidi kako je moguće proširiti poresku bazu, odnosno deo koji je u sivoj ekonomiji uvući u legalne tokove kroz bolju kontrolu. To je važno, drugo, kad ste pomenuli blokirane firme, uvešće se određene mere pre svega od strane Centralne banke da se s jedne strane, one firme koje su u blokadi kad stigne neki novac na račun da se ne raspodeljuje nekoj firmi koja je prva na redu, nego proporcionalno svim poveriocima kako bi se na taj način pravednost neka postigla i kako ne bi bilo, da tako kažem, muvanja u tom procesu koji se dešava danas u praksi u našoj privredi. I s druge strane, mi donosimo izmene Zakona o stečaju gde ćemo pooštriti značajno stečajno zakonodavstvo, što će značiti u narednoj fazi jedan zakon o odgovornosti direktora, odnosno vlasnika kompanije, da ako neko pravi namerne stečajeve, odnosno namerno ulazi u blokadu, što je slučaj sa tih 60.000 računa, jedan dobar deo su oni koji su namerno, nisu oni u problemu nego su namerno stavili račun u blokadu da bi izbegli plaćanje obaveza prema poveriocima. I uvešće se ta odgovornost direktora, odnosno vlasnika, da ukoliko se utvrdi da su namerno nekada uveli firmu u blokadu da neće moći narednih 10 godina da budu direktori, odnosno da budu vlasnici firme.
B92: Kako će država nabaviti... Vlada nabaviti novac za 4% deficita?
Dinkić: Mi već imamo taj novac obezbeđen, odnosno ugovoren. Srbija u ovom trenutku ima u rezervama nekih 750 miliona evra, nešto što nismo potrošili iz ove godine, plus oko 440 miliona evra koje nam je odobrio MMF još u avgustu mesecu, tu nismo nijedan evro još potrošili. Takođe, Svetska banka će nam 17. novembra već sada odobriti 200 miliona dolara kredit za pomoć budžetu. Sledeće godine još 300 miliona. Dobićemo takođe novac za projektne zajmove, za Koridor 10, koji takođe ulazi u pokrivanje deficita, jer i radovi na Koridoru 10 prouzrokuju deficit, ali je to obezbeđeno finansiranje, to je korisno.
B92: Znači, predominantno je zaduživanje zapravo?
Dinkić: To je gotovo sasvim zaduživanje, ali pod izuzetno povoljnim uslovima, jer su tu kamate na nivou između 1 i 2% godišnje.
B92: Ali svako zaduživanje znači vraćanje.
Dinkić: Tako je, međutim...
B92: Guverner Jelašić je vrlo zabrinuto rekao 31. oktobra, to je pre nekoliko dana bilo, prošle nedelje, u jednom intervjuu da je tempo našeg zaduživanja jako veliki.
Dinkić: Guverner je u pravu i mi ćemo postaviti odgovarajuće limite.
B92: A šta su limiti?
Dinkić: Pa, evo, limiti su da ne smemo da pređemo neki nivo zaduženosti od 40 do 45% bruto domaćeg proizvoda. Trenutno smo na 32% bruto domaćeg proizvoda, u odnosu na prosek EU koji je 80% u ovoj godini. Kriza je, morate prosto... moraju Vaši slušaoci pre svega da znaju uzrokovala pad budžeskih prihoda u svim zemljama, jer je pala spoljna trgovina i samim tim sve države da bi održale kakvu takvu privredu su morale da idu sa masivnim podsticajnim merama, koje su prouzrokovale budžetski deficit, a taj deficit se pokriva javnim dugom u svim zemljama.
B92: Dobro, mi smo to imali i pre krize, nije...
Dinkić: Naš javni dug je bio 26% pre krize, sad je 32. Dakle, to je ono što je guverner rekao da se povećao značajno, međutim, mi još uvek imamo prostora, jer da Vas podsetim, da biste ušli u evropsku monetarnu uniju kriterijum je da javni dug ne sme biti veći od 60% bruto domaćeg proizvoda. Srbija ima 32, dakle, mi imamo još duplo...
B92: Da možemo još da se zadužimo...
Dinkić: Da se zadužimo, i ono što je važno, važno je zadužiti se u uslovima krize, ali da taj novac ide pre svega u infrastrukturu, odnosno u izgradnju puteva, železnica...
B92: E, sad, vode se pregovori oko ruskog kredita i nismo čuli šta Vi mislite o tom kreditu, s obzirom na činjenicu da je prvo rečeno odavde iz Beograda da će to biti divan i povoljan kredit i da će biti na nivou kredita koje dobijamo, odnosno pozajmica koje dobijamo od MMF-a i Svetske banke, koje slove najpovoljnijim. Međutim, sada se ispostavilo da je nešto zapelo i da će pregovori oko toga biti nastavljeni u Beogradu, pa se sad pominje čak i kamata od 6%. Razume se, to ništa nije... to su sve vesti koje možemo pročitati kao spekulacije. Šta Vi o tome mislite?
Dinkić: Ja mislim da je svaki kredit koji je jeftin u ovim trenucima dobar za Srbiju.
B92: A šta je dobro?
Dinkić: Pa, jeftin kredit je kredit koji je sa kamatom do 3%, dakle, od MMF-a, od Svetske banke, od Evropske investicione banke mi uzimamo kredite čija je kamatna stopa 1%. Dakle, u ovom trenutku jer je na nivou takozvanog ribora, odnosno euroribora. Naravno, to može da se poveća tokom vremena, ali ne može bog zna koliko. Od Kine smo tražili kredit sa kamatnom stopom koja je fiksna, dugoročna sa 3% godišnje. Sve iznad toga za dugoročne kredite nije povoljno, tako da, ja ne znam, ne progovaram kao što znate, nisam u tom timu za pregovore i još uvek nije dostavljen izveštaj Vladi o toku tih pregovora. Pretpostavljam, obaveza je pregovaračkog tima da to dostavi Vladi, onda ćemo saznati šta su...
B92: A pošto ste Vi dosta puta pregovarali o raznim stvarima, pa evo, pregovarate i sa MMF-om, da li Vam... šta Vam signalizira činjenica da nije dogovoreno odmah to i da će pregovori biti nastavljeni u Beogradu? Šta Vama kao nekom iskusnom pregovaraču može to da signalizira?
Dinkić: Verovatno je ruska strana dala uslove koji su za našu stranu neprihvatljivi.
B92: A jeste Vi to očekivali ili ste verovali da će to zaista ići tako glatko?
Dinkić: Neću da komentarišem.
B92: Dobro, samo još jedno pitanje u vezi sa tim, da li je nešto što je uobičajeno, da podpredsednik Vlade i ministar koji je zadužen za resor ekonomije ne bude uključen u razgovore sa tako velikim partnerom kao što je Rusija? Ne samo oko ovog kredita, nego generalno, Rusi su zainteresovani ne samo da nam daju kredit od 200 miliona, plus 800 za infrastrukturu. Već je potpisano i nekoliko ugovora i ima i ulaganja ovde. Da li je to uobičajeno?
Dinkić: Ja redovno razgovaram sa svim privrednicima iz Rusije koji traže sa mnom razgovor i pomažem im koliko god mogu, od recimo razgovora sa sadašnjim predsednikom, odnosno direktorom NIS-a, koji je iz Gaspromnjefta, gospodinom Krafščenkom, do nekih drugih investitora. Naprimer, bili su pre nekih mesec dana jedna kompanija koja je zainteresovana za ulaganje u Prvu petoletku u Trsteniku. Dakle, ja redovno imam te razgovore, međutim, ja nisam na čelu takozvanog mešovitog komiteta sa Rusijom, tu je gospodin Dačić, to je bila odluka Vlade i samim tim moj državni sekretar u Ministarstvu Vesna Arsić je njegov zamenik i ona učestvuje i ja imam sve informacije šta se tu događa, ali prosto, ne želim da se mešam tamo gde me ne zovu.
B92: A zašto Vas ne zovu?
Dinkić: Pa, to je pitanje za te ljude.
B92: A šta Vi mislite zašto Vas ne zovu?
Dinkić: Pa, zato što sam tvrd pregovarač, zato što ne popuštam tek tako lako i što se uvek borim za interese Srbije.
B92: Mislite da je to jedini razlog?
Dinkić: Pa, mislim da jeste, s obzirom da imate onih, kako da kažem, kompanija koje su ozbiljne, kredibilne i kojima odgovara takav način razgovora, jer i one su same takve kao što je moj mentalitet. A imate onih koji bi želeli nešto, što bi rekli, zaobilazno, želeli bi da samo oni imaju neku korist, a da naša država nema. Ja u takvim stvarima ne volim da učestvujem prosto, i onda je bolje tako.
B92: Pre nekoliko dana su ovde bile tri američke kompanije koje ste Vi... njihove predstavnike ste upoznali... Za šta su oni bili zainteresovani zapravo?
Dinkić: Da, pre svega, to je kompanija Boston Power koja proizvodi litijumske baterije za laptopove. Dakle, vrlo sofisticirana proizvodnja. Zainteresovani su da nađu neku halu koju bi dogradili u Srbiji gde bi zaposlili nekoliko stotina ljudi i proizvodili baterije za evropsko tržište za laptopove.
B92: Oni su sada otišli, u kakvom raspoloženju, da se nikad ne vrate ili će se vratiti?
Dinkić: Ne, ja sam siguran u te četiri kompanije da će neke od njih napraviti... Znate, kada dođete prvi put vi vidite kakva je zemlja, onda vidite kakve uslove Vlada nudi...
B92: Verovatno su oduševljeni...
Dinkić: Pa, da Vam kažem, verovali ili ne mnogi se pozitivno iznenade kada dođu u Beograd, jer nažalost, Srbija ima loš imidž zbog onih haških stvari i svega ostalog i svi kada dođu u Beograd ne znaju šta ih čeka. Kada dođu međutim, kada izađu među narod, kad izađu u Knez Mihajlovu, kad vide Kalemegdan, kada izađu možda uveče čak i na splavove oni promene mišljenje i potpuno vide Beograd drugim svetlom u odnosu na ono što je bilo ranije.
B92: E, sad, kada je reč o tim ulaganjima, i onda ćemo se vratiti ponovo na MMF, ali šta se desilo sa onom velikom najavom građenja tehnološkog parka u Inđiji, 600 miliona dolara, 2.500 radnih mesta 2007. i onda se od tada više ništa ne čuje u vezi sa tim.
Dinkić: Kao i neke druge velike najavljene investicije, koliko sam ja informisan, pošto je to pre svega u resoru Jasne Matić, moje koleginice, da će biti te investicije samo da je ulaganje bilo odloženo s obzirom na ovu ekonomsku krizu.
B92: Ali Vi ste bili promoter te ideje.
Dinkić: Da, zato što je ideja dobra. Ideja je dobra, ali prosto, svetska ekonomska kriza je generalno u svetu odložila mnoge investicije, neke je zaustavila, a neke je odložila.
B92: Kada je reč o reformi penzionog sistema jutros smo čuli od gospodina Krkobabića da je on najzaslužniji za to što je odlučeno i što je MMF to prihvatio da ženama ne bude izjednačen staž sa muškarcima, sa muškim polom. Zašto je najteži deo pregovora sa MMF-om bila ta reforma?
Dinkić: Pa, jeste to nešto što je najpipavije, s jedne strane, ima ogromne finansijske efekte, s druge strane, to jeste jedan generalni problem u svetu, to starenje stanovništva. Tako da, ljudski život se srećom produžava i nije jednostavno da oni koji su radno sposobni stvaraju dovoljno vrednosti da penzioneri mogu da imaju prinadležnosti. To je problem u celom svetu i onda je to reforma koja ima efekte na dugi rok. Gospodin Krkobabić jeste razgovarao sa misijom Fonda oko svih pitanja vezano za buduću reformu penzionog sistema, jeste gospodin Ljajić. Ja sam bio uključen na početku kada su oni došli s nekim generalnim idejama. Dakle, pošto je moja uloga u ovim razgovorima bila da koordiniram ceo taj proces zajedno sa ministarkom finansija i guvernerom, i prva stvar koju sam im rekao - nemojte uopšte da razmišljate da povećavate godine... starosnu granicu za penzionisanje žena, s obzirom da...
B92: Znači, Vi ste zaslužni, ne Krkobabić?
Dinkić: Pa, da Vam kažem, posle je to Krkobabić ponovio, svi smo zajedno zaslužni, ali generalno, ta tema nije ni njemu predstavljena, jer smo mi već nju eliminisali pre nego što su oni došli kod njega na razgovore, s obzirom da zaista žene nisu u tom smislu u istoj poziciji kao muškarci, jer najveći broj žena ima obaveze posle posla u porodici, u domaćinstvu, sa decom. Tako da je logično da bude razlika, da žene idu ranije u penziju u odnosu na muškarce. I to je MMF prihvatio, tako da o tome posle nismo pričali.
B92: Zašto ćemo efekte tek 2020. osetiti te reforme?
Dinkić: Zato što će reforma biti postepena. Evo, naprimer, ključna stvar u reformi koja je dogovorena jeste da se pooštre uslovi za prevremeno penzionisanje. Drugim rečima, sada je granica kad se neko može penzionisati po sadašnjem zakonu 53 godine, a dogovoreno je da se to lagano pomeri na 58. Šta znači lagano? To ćemo videti kada se napravi taj zakon, ali to znači da će verovatno na svakih godinu dana po pola godine biti pomerena ta granica, što znači da će pun efekat...
B92: A zašto će to tako sporo ići?
Dinkić: Pa, zato što se radi o velikim brojevima, velikom broju ljudi i velikim iznosima novca i uvek se to tako radi. Evo, i sada kad smo pomerali starosnu granicu sa 58 na 60 godina to je izvršeno ne u jednoj godini, nego u četiri godine. I tako se obično rade te reforme penzionog sistema u svetu, jer imaju uticaj na ogroman broj ljudi. Mi sada imamo milion i 600.000 penzionera, a prosto, to je nešto zbog čega mora se tome pristupati pažljivo i na dugi rok.
B92: A zašto se nije ušlo u reformu i racionalizaciju pored državne administracije i javnih preduzeća?
Dinkić: Ući će se posredno kroz Zakon o budžetu tako što će se...
B92: Šta to znači?
Dinkić: Ograničiće se masa plata, odnosno masa plata u javnim preduzećima ostaće ista kao i ove godine, što znači da ako neka javna preduzeća hoće da povećaju plate mi im nećemo to sprečavati, ali moraće da naprave racionalizaciju, odnosno da manji broj ljudi dobija veće plate.
B92: Dobro, ali zašto se nije ušlo u reformu i racionalizaciju, nego ograničavate masu plata i dobro, ali to nije reforma, to je nešto drugo?
Dinkić: Radiće se programi pojedinačni za svako preduzeće. Dakle, ja ne mogu da kažem o tome ništa specifično, jer nisam resorno zadužen za neka od tih javnih preduzeća koja bi trebalo da se racionalizuju, ali koliko sam shvatio postoje ideje da se radi program u železnici, JAT je sigurno ušao, evo, i u dogovoru sa MMF-om, i ranije smo se dogovarali da se izvrši ozbiljno restruktuiranje JAT-a, što znači i da se primeri broj zaposlenih u JAT-u... broj aviona koji oni imaju i koje će imati u budućnosti. I da se potraži strateški partner za JAT.
B92: U intervjuu za Bankar ministarka Dragutinović je početkom oktobra rekla da ukoliko ne bude dovoljno uštede za MMF ovo što mi ponudimo, a to je državna administracija, reforma penzija itd., mi ćemo im ponuditi koncept reforme javnih preduzeća. Je l' to znači da Vi nemate taj koncept reforme, da će tek da se uđe ili...?
Dinkić: Da Vam kažem, ovo je bilo dovoljno. Znači, bilo je dovoljno ovo što smo se dogovorili nije malo.
B92: Ja znam da je dovoljno, ja samo pitam da li ste vi unapred pravili taj koncept reforme ili ne.
Dinkić: Mi svakako moramo...
B92: I zašto ne.
Dinkić: Reforma javnih preduzeća će se događati tamo gde je očigledno da je ona nužna, neophodna, gde ima gubitaka, to je jasno da se mora...
B92: A mahom ima.
Dinkić: Tako je... nema mahom, imate javnih preduzeća poput Aerodroma koji ima profit 20 miliona evra ove godine, poput Telekoma koji je većinski državni, koji ima profit koji je još veći, 8 milijardi ja mislim da je ukupan profit Telekoma. Tako da imate zaista jako dobrih javnih preduzeća...
B92: Dobro, to su dva, ali nije sad bitno, zašto nemate taj koncept, to je pitanje, i da li gospođa Dragutinović, ne znam, je najavljivala nešto što ne postoji ili...?
Dinkić: Postoji koncept za JAT koji je u najtežoj poziciji od svih javnih preduzeća. Što se tipe EPS-a postoji jedna jasna strategija, da se sa strateškim partnerima grade novi kapaciteti u elektroprivredi koji će značajno da ojačaju poziciju EPS-a i Srbija će uskoro krednuti da gradi nove hidroelektrane. To je nešto što dugo nismo radili u Srbiji, po principu takozvanom BIOT. To znači da ćemo angažovati ozbiljne strateške partnere koji će svojim novcem graditi hidroelektrane, a onda će imati korist od dela dobiti koja se ostvaruje u tom preduzeću.
B92: U kojoj meri partije koje čine vlast čuvaju se reforme javnih preduzeća, jer su javna preduzeća između ostalog i izvor finansiranja za partije?
Dinkić: Pa, ne verujem da iko sada...
B92: Ono kako ih zovemo partijski plen, mislim, to nije tajna i Vi to sigurno znate.
Dinkić: Pa, kakav je to partijski plen JAT sa ovolikim gubicima, hajde da budemo potpuno realni ili, ne znam, rudnici sa podzemnom eksploatacijom. Dajte, to je malo preterano. Srpski narod je sklon preterivanju i ja to prihvatam.
B92: A šta preterujemo u vezi s ovim?
Dinkić: Preterujemo inače u svemu i u hvaljenju i u kuđenju, dakle, trebamo da budemo malo više balansirani.
B92: To znači da i Vi preterujete kada najavljujete optimistično da će nam biti bolje?
Dinkić: Ne, nego ja pokušavam da pravim kontrateg u odnosu na one koji preterano kude, unose pesimizam i defetizam.
B92: I poslednje pitanje je vezano za ovu racionalizaciju, u Skupštini se nalazi taj Zakon, trebalo bi da se glasa za njega. Vi ste jedan od inicijatora, odnosno predlagača Zakona i ono što smo čuli u ponedeljak od gospođe Slavice Đukić-Dejanović, ona je rekla - bilo bi dobro da prvi budu na dnevnom redu za otpuštanje oni koji su primani preko veza partijskih i preko kumovskih i rođačkih veza. Da li je moguće da će Dačić imati posla da istražuje ko je primljen preko veze?
Dinkić: Nisam čuo tu njenu izjavu i svakako da će kriterijum biti pre svega da li je neko stručan, vredan, da li radi svoj posao kako treba ili ga ne radi. Ima zaista i ovakvih i onakvih ljudi u administraciji, kao što ima i u svakoj firmi, posebno u državnim firmama, posebno u državnim institucijama gde su očito kriterijumi daleko blaži bili za primanje u decenijama nego što je u privatnom sektoru, što je verovatno i normalno. A sada mi pokušavamo da pokušamo da približimo način rada državnog sektora onome koji je u privatnom sektoru, tako što ćemo ovim zakonima daleko lakši će biti prijem u budućnosti novih ljudi za neke poslove koji će se otvarati i koji će biti potrebni, ali i daleko lakše će moći da se otpuste ljudi koji su do sada bili vrlo zaštićeni kao beli medvedi i bukvalno, radio-ne radio, oni su i dalje tu sedeli i prkosili, da tako kažem, vremenima...
B92: A vi svi tolerisali to.
Dinkić: Generacije različitih rukovodilaca su to očito tolerisale, ja nikad to nisam tolerisao, od Narodne banke preko Ministarstva finansija, do Ministarstva ekonomije. Tako da, što se mene tiče ja mogu da govorim samo u svoje lično ime, to nema veze sa partijom. To ima veze sa sposobnošću za organizaciju.
B92: Nekoliko trenutaka bih posvetila i lokalnim izborima. Zašto G17 ide samostalno na te izbore?
Dinkić: Pa, zato što...
B92: Evo, sad je Voždovac aktuelan, bio je Vrbas.
Dinkić: Zato što... iz nekoliko razloga, prvi i osnovni razlog, ja sam naložio u ime Predsedništva nakon naravno naše odluke da se to uradi u svim opštinama koja god da je u Srbiji, od leta pa nadalje. I u Kosjeriću smo po prvi put išli sami na izbore, iz razloga što ne želim da neki ljudi na lokalu zaklonjeni imenom partije ulaze u lokalne skupštine, ulaze u lokalnu vlast, a da to nisu zaslužili time što nemaju podršku naroda, nemaju podršku građana. I recimo, nama su u svim slučajevima nuđene koalicije od strane Demokratske stranke, naši na lokalu su ih prihvatali. Ja sam im rekao da to ne dolazi u obzir, jer moraju sami da zasluže rezultat ili da ga ne zasluže, pa da onda znamo gde smo, šta smo, da imamo realnu situaciju...
B92: A šta Vam govori rezultat iz Vrbasa?
Dinkić: Govori ono što sam i očekivao, tamo nam je jedan od najlošijih odbora u Srbiji. Mi smo očekivali loš rezultat, mada je ovaj bio zaista katastrofalan, govori nam da moramo da uradimo ozbiljnu reformu u nekim delovima partije.
B92: A koliko je to poruka lokalu, a koliko Vama lično kao lideru stranke taj loš rezultat?
Dinkić: Poruka je i njima i meni. Dakle, ja sam to očekivao, nisam znao da će biti tako...
B92: A je l' to razumete da ste loše radili ili da... kako to razumete?
Dinkić: Vi možete ne znam kako raditi, na lokalnim izborima se glasa za lokalne ljude. U Kosjeriću je G17 Plus naprimer dobio 6%, a u Vrbasu smo zaista očajno prošli. To zavisi od lokalnih ljudi, u Kosjeriću smo takođe imali slab odbor, ali su određeni ljudi koji su to preuzeli neposredno pred izbore, izneli tu kampanju i dosta dobro prošli. A s druge strane, u Vrbasu su bili loši ljudi, ostali loši ljudi, ništa nisu napravili i onda smo došli do toga da nije bitno kako mi radimo u Ministarstvima, u Vladi, da je jako važno kakvi su nam ljudi na lokalu. I ovo nam je bilo jedno crveno svetlo da krenemo u ozbiljno preispitivanje i reformu naših nekih odbora, posebno u Vojvodini.
B92: Zašto ste odustali od najavljene reforme ili, da kažem, nove stranke regiona, odnosno pomerili ste to, koliko razumem?
Dinkić: Toliko je bilo posla u ovoj borbi protiv krize, u pregovorima sa MMF-om, vidite, dva meseca smo imali te razgovore, maltene prvi su bili krajem avgusta, pa onda drugi sada. Zatim pripreme za početak investicije Fiata koja je odložena nekih osam meseci, da prosto ja sam dao prednost ovim državnim poslovima. Ali dolazi polako vreme, kako se stvari stabilizuju u našoj ekonomiji, dolazi malo vreme i da se više posvetim partiji, to vreme počinje, evo, danas.
B92: Dobro, i šta to znači konkretno, posvećivanje partiji znači nova stranka ili posvećivanje G17 Plus, šta znači to?
Dinkić: Pre svega posvećivanje G17 Plus, jer uvek se treba fokusirati na samog sebe, odnosno na naše slabosti i na naše vrline i tu iznaći odgovarajuća rešenja. Dakle, neću o tome da govorim...
B92: A koje su vrline G17 Plus?
Dinkić: Pa, mislim da imamo s jedne strane, dosta stručnih ljudi, ali koji prosto niti umeju da se promovišu. Govorim za ljude van Beograda, niti s druge strane umeju da... kada ih neko napadne oni ćute, a često su napadani bez ikakvog razloga. Poslednji primer je naprimer ovaj sa gradskom sekretarkom za zdravstvo koja je, ne znam kako, iz nekih ličnih razloga se ostrvila na G17 Plus, a svi ovi koji su pohapšeni...
B92: A mislite da se ostrvila na G17 Plus ili na činjenicu da postoji problem u jednom sektoru i lopovluk?
Dinkić: To što postoji problem i lopovluk, ja podržavam njene napore i ona je to uradila sve maestralno i tu nemam nikakvu zamerku. Ali je problem u tome što su svi što su uhapšeni, niko nije bio član G17 Plus, znači nijedan, nijedan od ovih direktora centara. Neki su bili članovi Demokratske stranke, a neki su bili na listi Demokratske stranke. Znači, u gradu od svih tih domova zdravlja G17 je predložio samo dva direktora od 20 i nešto, sve ostalo su SPS i Demokratska stranka. I onda... pa, ja pitam zašto...
B92: Pa, kako Vi razumete to?
Dinkić: Mislim da je to... ja ne mogu to sad da generalizujem na ceo LDP, ali ovo je očito neka njena lična ostrašćenost, jer recimo, njena zamenica, koja je takođe napadala iz moje stranke, je takođe sve vreme i meni ukazivala da se na gradskom nivou, to nema veze sa Republikom, da se muva sa tim tenderima za nameštaj i tenderima za opremu itd. Stalno mi je to govorila, a ona je prva to javno...
B92: Vas više pogađa što napada G17 nego činjenica da postoji lopovluk u ozbiljnom sektoru zdravstva u Srbiji, koji je na kraju pod ingerencijom G17.
Dinkić: Da budemo potpuno jasni, ne, mene pogađa više ovaj lopovluk i mislim da je tu sekretarka za zdravstvo uradila pravu stvar, ali me pogađa što se naši nisu branili kad je njih napala potpuno nezasluženo, jer Republika nema veze sa nabavkama nameštaja. Znači, republičko Ministarstvo zdravlja nema nikakve ingerencije nad gradskim. Zakonom o zdravstvenoj zaštiti to je potpuno u javnosti bila permutovala sekretarka, prenete su nadležnosti lokalu za materijalno opremanje za sve centre i kliničke centre. I za sve ove bolnice sve je to radio grad, nije radila ona naravno, radio je bivši član gradskog veća Šubarević, koji je za zdravstvo... on je iz Demokratske stranke, on je vodio zdravstvo DS-a, a onda se sve prenelo na nas. Ja sam bio ljut, ne na nju, nego na moje ljude što nisu odgovarali, jer nisu krivi nizašta.
B92: A niste možda ljuti na svog ministra zdravlja što ima takav sektor i što svaki dan imamo problem neki koji izađe u javnost.
Dinkić: Pa, to je najteži sektor, dakle, ne mogu ja da budem... kad bih ja mislio da je on nestručan ja ne bih bio sa njim zajedno. Znači, čovek jeste stručan, ali je to sektor koji je ubedljivo najteži u svim zemljama, jer zdravlje ljudi je najvažnija stvar na svetu.
B92: Je l' Vi mislite da ne postoji ta objektivna odgovornost u pitanju pristojnosti da neko ponudi ostavku ako su tri velika direktora uhapšena?
Dinkić: Znam, ali svi direktori su direktori koje imenuje gradska vlast...
B92: Mislite da u percepciji javnosti je to važno?
Dinkić: Ja znam da je percepcija javnosti drugačija, ali ministar zdravlja ne imenuje, evo, u praksi to niko nije rekao svih ovih nedelja dok se vodila ta polemika. Ministar zdravlja nijednog direktora u Srbiji iz zdravstvenog centra ne imenuje. Imenuju ga većinom gradski nivoi. U gradskim nivoima kakav je odnos partija tako se to imenuje‚. I u tom smislu je uticaj minimalan i odgovornost minimalna za direktore zdravstvenih centara. Ja sam znam da mi i sam ministar govori da je nezadovoljan radom mnogih direktora zdravstvenih centara‚, ali da u ništa ne može, jer lokalna vlast ih bira. Na lokalnom nivou je zaposleno nekih 8.000 ljudi više nego što je predviđeno Zakonom o zdravstvnoj zaštiti, tako što su lokalne vlasti primale na određeno vreme razne ljude u toj zdravstvenoj struci van odluke Ministarstva zdravlja, odnosno protiv odluke Ministarstva zdravlja i protiv pravila Fonda za zdravstveno osiguranje.
B92: A gde je ta odluka Ministarstva zdravlja?
Dinkić: U zdravstvu je napravljen... to je Zakon o zadravstvenoj zaštiti i odgovarajući podzakonski akti kojim je uređen sistem zdravstvene zaštite. Ali ono što bitno, svi ljudi u Srbiji misle da G17 Plus pošto ima ministra zdravlja postavlja sve direktore domova zdravlja. To je apsolutno netačno...
B92: Ne, ali Ministarstvo zdravlja mora biti odgovorno generalno za zdravstvo u celoj zemlji, nije bitno ko postavlja direktore.
Dinkić: Da li Vi mislite ko je postavio naprimer ovu ekipu koja sada jako dobro obavlja svoj posao u epidemiji, gospodina Kona naprimer? Da li Vi cenite gospodina Kona, naprimer? Ja ga izuzetno cenim. pa, ministar zdravlja, Tomica Milosavljević, cela ova ekipa koja se pojavljuje sada oko pandemije‚, mislim da jako dobro obavljaju posao radi preventive, informisanja javnosti. Ministar zdravlja ih je postavio.
B92: A kako biste Vi definisali svoje koalicione odnose sa DS i SPS-om? Ministar Dačić je pre nekoliko dana ocenio kako su njegovi odnosi, njegovepartije sa DS-om odlični. I nigde nije pomenuo Vas kao trećeg koalicionog partnera, je l' Vam to nešto govori?
Dinkić: Pa, mi nismo u istoj stranci, tako da...
B92: Znamo mi da Vi niste u istoj stranci.
Dinkić: I oni su socijalisti, a mi smo stranka desnog centra, tako da mi imamo potpuno različita viđenja nekih problema, međutim, imamo zajednički cilj. Zajednički cilj je da ubrzamo proces ulaska Srbije u EU i zajednički cilje je da što više poboljšamo standard građana. Tako da, zajednički ciljevi su nas stavili u istu Vladu, ali definitivno o nekim stvarima imamo ista mišljenja, o nekim ne, ali imamo zajednički imenilac koji nas drži zajedno. Sa Tadićem imam odlične odnose, znači, sa samim predsednikom Tadićem, predsednikom DS-a i Srbije imam odlične odnose. Odnosi na nižim nivoima variraju od grada do grada, to zavisi od ljudi konkretnih.
B92: A kada biste procenjivali generalnu poziciju G17 u okviru vladajuće koalicije, dakle, ono što mi u medijima kažemo Vaš rejting u okviru vladajuće koalicije? Ne mislim na čitanje javnog mišljenja, nego mislim na odnose, kako biste ih definisali, šta biste rekli kakav je Vaš rejting u okviru vladajuće koalicije?
Dinkić:To je na drugima da procenjuju, ja se time ne bavim, ja radim svoj posao.
B92: Vaš lični utisak kakav je o Vašem odnosu sa... generalno, ne lični odnos sa Tadićem, nego lični odnos, odnos Vaše partije sa DS-om u odnosu na SPS, za koji deluje da je bliži sa DS?
Dinkić: U javnosti se predstavljaju slike kakve odgovaraju onima koji žele da ih predstave. Ja kad bih se time bavio onda bih imao vremena da radim svoj posao, dakle, uopšte se ne bavim intrigama, podmetanjima raznim i kreiranjem lažnih slika ovakvih ili onakvih, jer to rade neki ljudi kojima je cilj da kreiraju javno mnjenje. Ponekad su ti ljudi... čak nisu ni u opoziciji od koje bi se očekivalo da to čini, međutim, opozicija nije dovoljno sposobna da to radi. Uglavnom to rade neki ljudi vaninsitucionalni, kojima recimo odgovara Vlada, koji bi želeli da se Vlada sruši, pa onda preko tih zavađanja, pokušaja zavađenja među strankama pokušavaju da destabilizuju Vladu. Međutim, to je meni poznato, ja sam, evo, već od 2000. godine iskusio šta sve postoji u srpskoj politici i pre svega javnoj sceni, tako da se na to ne obazirem. Mi dosta radimo zaista, ovi moji ljudi iz stranke koji... i Jasna Matić uvela je konačno elektronsku Vladu i mislim da dovoljno radi.......
B92: A kako to kada se meri rejting G17 građani to ne vide, to što Vi kažete da vi dosta radite? Tako, imate dosta nizak rejting, skoro na nivou statističke greške.
Dinkić: Pa, znate šta, prvo, zavisi ko meri rejting i drugo, kada se meri rejting. Kada se meri rejting na početku rada Vlade ili usred mandata Vlade, to nije realan rejting s obzirom da smo mi išli zajedno sa DS na izborima i kada mere rejting DS i ono što mi radimo uđe u njihov rejting. Kada dođu izbori onda se pokaže ko koliko vredi. Ja prosto... to nije relevantno. Imate onih koji sada se bave istraživanjem javnog mnjenja, čak utiču dosta na neki... recimo, budžete za reklamiranje kompanija, znači njihove rezultate istraživanja, a da su recimo za 10% pogrešili rezultate na prethodnim izborima. Tako da, ja se na to ne obazirem, ja sam siguran da onaj ko dobro radi pre ili kasnije rezultat se vidi...
B92: Dobro, je l' sebe vidite, mislim Vašu stranku, G17 ili regiona ili, ne znam, šta će se dogoditi sledeće godine, ali da li vidite u koaliciji u budućnosti sa DS-om?
Dinkić: DS je za nas strateški partner i mi nemamo drugog strateškog partnera, niti ga vidimo ovde na ovoj sceni. Tako da tu nema nikakve dileme, a da li ćemo mi ići u koaliciju ili zasebno, pa kasnije praviti koaliciju, to je pitanje taktike. Inače, strateški DS je za nas.... jedini strateški partner.
B92: Mislite da je Vaš koalicioni potencijal isti kao i prošle izborne sezone?
Dinkić: To će se pokazati kad dođu izbori na proleće 2012., ne treba o tome pričati pre nego što ima izbora. Ovo je prosto vreme kada se treba skoncentrisati na rad, a ne razmišljati o izborima.
B92: Hvala Vam što ste bili u Kažiprstu. Čuli ste Mlađana Dinkića, ministra ekonomije i predsednika G17 Plus i Kažiprst B92 koji su radili Petar Savić i Danica Vučenić, prijatno.
Postojeći komentari (0) |
Pošaljite komentar |
Pišite autoru emisije
|
|
 |
| Kažiprst |
|
|
|
-
06. 11. 2009.
Očekuje se još nepovoljnija situacija u vezi
...dalje
-
06. 11. 2009.
Peščanik, 382. emisija: Vesna Pešić, Nadežda Milenković,
...dalje
-
06. 11. 2009.
Dnevnik: Milosavljević: Nema mesta panici; Uhapšeno
...dalje
-
06. 11. 2009.
Antić objavio spisak...dalje
-
06. 11. 2009.
SAD u šoku zbog pucnjave u vojnoj bazi u Teksasu...dalje
-
06. 11. 2009.
Novine u prijavljivanju Nacionalnoj službi za zapošljavanje
...dalje
-
06. 11. 2009.
Jutarnji dnevnik: Privedeno pet osoba zbog sumjne da
...dalje
-
05. 11. 2009.
Dnevnik: Vakcina u decembru; Suđenje Karadžiću u martu
...dalje
-
05. 11. 2009.
Dr Branislav Tijodorović o trenutnom stanju obolelih
...dalje
-
05. 11. 2009.
Partizan juri prvu pobedu u Ligi Evrope...dalje
-
05. 11. 2009.
Jelašić: Inflacija oko 7,7 odsto...dalje
 Download B92 emisija
|
|
